Стицање културно – хигијенских навика у вртићу (oдвикавање од флашица, варалица и пелена)

У вртићу деца често најлакше прихвате културно – хигијенске навике. Слушају васпитаче, гледају другу децу како то раде, тако да их брзо усвајају. Али ове навике укључују нешто више од прања руку. Одржавање личне хигијене је свакако битно за здравље детета и то је заједнички циљ Установе и родитеља.

Деца у вртићу уче да користе ношу, да перу руке, лице итд. Навике од куће су врло битне, као што су купање, прање зуба и све остало што се тиче личне хигијене детета. Заједно са родитељима постижемо циљ и едукујемо децу радећи на превентиви. Уз хигијенске навике акценат стављамо и на то како се правилно седи и понаша за столом.

Кроз ове активности које најмлађи уче кроз игру и праксу, правимо најважнији корак у очувању здравља деце, а то је превентива.

Одвикавање од флашица и варалицаВртић као место заједничког живљења представља простор у коме се деца осећају сигурно, збринуто, прихваћено и повезано једно са другима. Свако дете је јединствено и целовито биће које захтева јединствени приступ. Поласком у вртић јаслени узраст деце наилази на многе промене. Поред промене простора и окружења, велику промену представља одвикавање од варалица и флашица. Да би деца правилно развијала говор и здраве навике, најбоље их је одвикавати од флашица и варалица у најранијем узрасту.

Одвикавање се одвија постепено у пријатној атмосфери, уз игру, причу или песму. Одвикавање ће протицати добро уколико нађемо адекватну замену као што је омиљена играчка, меда или ћебенце. Јаслени узраст деце иако је најосетљивији, такође и најбоље прихвата промене и рутину. На почетку деци варалицу давати само када су јако узнемирена и када је време за спавање. Постепено, узнемиреној деци ћемо давати омиљене играчке.

Одвикавање од пеленаОдвикавање од пелена у вртићу је процес који захтева стрпљење, доследност и сарадњу родитеља и васпитача. Први корак је препознавање знакова спремности детета, попут интересовања за ношу, суве пелене дуже време и изражавање нелагодности када је пелена мокра.

У вртићу треба створити рутину – децу редовно подсећати да седну на ношу, посебно након оброка и спавања. Ноше треба да буду доступне и пријатне, а деца охрабрена да их користе кроз игру и приче. Сваки успех треба похвалити осмехом, песмицом или аплаузом, а неуспех прихватањем без критике, већ као део процеса учења.

Лака гардероба помаже детету да се самостално свлачи и облачи, што повећава осећај контроле и сигурности. Групно учење кроз посматрање вршњака често мотивише децу да и сама користе ношу. Постепено, дете ће само препознавати потребу и тражити ношу, док пелене не постану прошлост.

Најважније је створити пријатно искуство без притиска, јер дете кроз позитивне асоцијације најлакше усваја нову вештину.

Гордана Лечић, Недија Демировић, Љиљана Јовић, Марија Вуковић,

Ивана Ранђеловић, Слађана Милошевић, Андријана Булатовић –

Медицинске сестре – васпитачи