За време ванредног стања све генерације су се суочиле са тежином времена у коме живимо. Међутим, све што се дешавало, највише је утицало на децу, која су морала да се прилагоде новонасталој ситуацији, да буду одвојена од својих другара, васпитача, учитеља… Просветни радници имали су тежак задатак, али је најважније од свега било одржати комуникацију са децом и родитељима у циљу квалитетнијег рада и одрастања деце. Догађаји у Прокупљу, у претходна два дана, показују да су се деца итекако ужелела васпитача и учитеља. Деца и родитељи организовали су дружења предшколаца са васпитачима, а будући петаци су на пристојан и леп начин обележили малу матуру и одали признање учитељици за беспрекорно владање и пожртвовање.

Јуче је у башти једне пицерије, једно посебно одељење ИВ2 из ОШ “Ратко Павловић Ћићко”, које је учила учитељица Славица Чикарић, организовало дружење, вредно приче и похвале. Дирљиве речи малих говорника одјекнуле су градом. И не само то! Орило се коло, опроштајна Бугарка, коју играју вешто захваљујући вредној учитељици Славици. Њихове речи су меке и благе, да се човек истопи, а учитељица је у једном делу свог обраћања деци, још једном дала важну поруку.

– Ово је највеће признање које једна учитељица може добити. Хвала вам драги родитељи што сте ми поверили ваше највредније благо, вашу децу. Пресрећна сам што још једној генерацији отварам врата даљег образовања.

Будите добри ђаци! Добар ђак је попут онога који хода по песку – не чује му се ход, а трагови остају – поручила је учитељица Славица Чикарић ђацима и родитељима.

Данас се на отвореном простору играонице у граду окупила још једна дружина, мало млађа, али никако мање вредна. Предшколска група коју су водиле васпитачи Наташа Илић и Виолета Марјановић, такође је приредила дружење. Раздрагани осмеси другара, који се дуго нису видели и који крећу у први разред, разговорили су васпитачице.

– Драго ми је да смо биле прве лествице вашег образовања и одрастања. Надамо се да смо својим радом и залагањем успеле да вас припремимо за прве школске дане. И хвала вам за четири године дружења, смеха, несташлука, игре и позитивне енергије коју смо несебично делили једни са другима. Надаље вам желимо пуно успеха, а највише од свега (ово је мени битно) да израстете у часне, племените и људе великог срца – рекла је васпитачица Наташа Илић.

Виолета Марјановић је васпитачица са којом се уз звуке њене хармонике, увек чуо дечји мио глас. Она је наставила са причом кроз смех, на који су навикли и деца и родитељи.

– Једнако вредне и различите, свака на свој начин, допринела је важном делу одрастања наше деце – рекао је један од родитеља.

Овакви тренуци се памте и препричавају, са њима се расте лепше, а богатије живе, они, који су учествовали у дечјим радостима и осмесима. Не сумњамо да су ове две дружине из Прокупља пример за нека нова дружења.